Album The Next Day je vrlo šarenolik i Bowie koristi sve najbolje iz različitih perioda svoje karijere da bi nam dao do znanja da je tu, spreman da ostane.

Posle deset godina ćutanja, sasvim neočekivano, David Bowie se javio svojim novim materijalom. Prvo je na svoj 66-ti rođendan, objavio singl "Where Are We Now?", melanholičnu pesmu koja predstavlja sećanje na dane provedene u Berlinu sredinom 70-tih godina. Posle toga je najavio i album za mart mesec. Producent albuma Tony Visconti se u intervjuima čudio zašto je Bowie baš odabrao ovu pesmu kao prvi singl, pošto je po njemu ona netipična za ceo album. No, Bowie je bio u pravu, i pesma i prateći video su privukli pažnju publike, koja je vrlo emotivno reagovala na ponovno pojavljivanje ovog autora na sceni.

Sledeći singl "The Stars (Are Out Tonight)" i video (sa Tildom Swinton i androgenim manekenom koji podseća na Bowie-a iz mlađih dana, kada je eksperimentisao sa svojom seksualnošću) je već pokazao, barem delimično, šta se može očekivati od albuma, a to je jednom rečju, baš sve.

Album je vrlo šarenolik i Bowie koristi sve najbolje iz različitih perioda svoje karijere da bi nam dao do znanja da je tu, spreman da ostane. U prvoj, naslovnoj pesmi on i sam kaže "I am here, not quite dying" sa takvom energijom koja se baš ne očekuje u njegovim godinama. Zvuk donekle vuče na pesmu "Repetition" sa albuma Lodger (obrada grupe Au Pairs).

Već sledeća, "Dirty Boys", sa "honking" saksofonom (inače instrumentom koji je često zastupljen na ovom albumu) je sporija.
Posle "The Stars (Are Out Tonight)" ("Stars are never sleeping, the dead and thje living"), gde ubacuje citat u vidu dela instrumentala "Apache", grupe The Shadows, dolazi do totalne promene.
"Love Is Lost" ima tešku i mračnu atmosferu sa rečima koje se odnose na otuđenje osobe koja je protagonist ove pesme (ili je subjekt programa zaštite svedoka?). Na nju se nadovezuje prvi singl "Where Are We Now?" u kojem se pominju pojedine lokacije u Zapadnom Berlinu 70-tih godina. Melanholično i magično.

Pa onda opet obrt i raspevana i rasvirana "Valentine’s Day" sa tekstom koji aludira na, možda, poludelog snajperistu. Rat i vojska se spominju inače u više pesama, kao što su numere "I’d Rather Be High" koja vuče na grupu Stone Roses ili "(You Will) Set The World On Fire", koja ima veselu muzičku podlogu, gde Bowie spominje braću Kennedy i čuje kako nacija plače. Sve čudnije od čudnijeg.

"Boss Of Me" je funk pesma koja govori o odnosu između dve osobe ("I’ll never thought that a small town girl, will be the boss of me") dok "Dancing Out In Space" kao da je sišla sa albuma Let’s Dance.

Progresivno rockerska "If You Can See Me" vuče na album Lodger, a "How Does The Grass Grow" ima gitaristicki početak kao "Heroes" ali se pretvara u psihodeličnu pesmu u kojoj na prepoznatljiv način Bowie peva ya, ya, ya...

Doo wop laganica "You Feel So Lonely You Could Die" je novi "Rock n Roll Suicide" sa bubnjevima na kraju koji su na početku pesme "Five Years" sa albuma Ziggy Stardust, a poslednja kompozicija "Heat" je spora, mračna, sa izraženim basom i akustičnom gitarom. Tu Bowie govori kako će svet nestati i kaže sam sebi da više ne zna ko je.

Mnogo mračnih tema je na ovom albumu, iako izveštaji sa snimanja istog govore da se Bowie dobro provodio radeći na ovim pesmama i sarađujući sa muzičarima kao što su Earl Slick i Gerry Leonard na gitarama, Tony Levin i Tony Visconti na bas gitarama i Sterling Campbell na bubnjevima.

Naravno, došao sam do deluxe verzije albuma The Next Day sa još 3 bonus pesme, pa da nešto kažem i o njima. Prva "So She" je melodična, kao izašla iz popa 60tih (She saw me smile…in love), "I’ll take You There" je po meni pravi izbor za novi singl, punokrvna rokerska pesma, a poslednja "Plan" je instrumental u Low fazonu. Podatak za kolekcionare: u međuvremenu se pojavilo i japansko izdanje albuma koje ima kao još jednu bonus numeru pod nazivom "God Bless The Girl"!

Dakle za svakog po neka pesma, a za mene…sve! Mislim da je ovo Bowie-v najbolji album u poslednjih 20 godina. Puno energije, atmosfere, odlične svirke, iskrenih i savršenih vokala, zanimljivih tema i intrigantne realizacije.
Kratko rečeno… ocena 9 +.